Ursula Oberhollenzer je generalna sekretarka CSR Dialogforum-a, centra za kompetencije koji povezuje poslovanje i društvo, fokusiranog na projekte, ideje i kompanije koje posluju u okviru društvene odgovornosti. Članovi Dialogforum-a prihvataju koncept „trostrukog bilansa“ – odgovornost za ekonomski, ekološki i društveni uticaj onoga što rade. Ursula je i sama impact investitorka i sarađivala je sa Ekonomskim univerzitetom u Beču na razvoju metodologije za merenje uticaja zasnovane na SDG indikatorima. Takođe je globalna predsednica za CSR u G100 Club-u, međunarodnoj mreži žena na vodećim pozicijama, sa ciljem implementacije SDG 5 do 2030. godine. Intervju smo vodili tokom Impact Days događaja u Beču, u junu 2024.
Kako vidite oblast impact investicija u Austriji?
Impact investicije u Austriji još nisu na mestu koje zaslužuju u finansijskom ekosistemu – potrebna im je znatno veća prisutnost. Definicija i pravni okvir su i dalje nejasni i predstavljaju izazov. Zato kroz Impact Investing Network Austria (IINA) radimo na razvoju ovog segmenta finansijskog sistema u Austriji.
Iz perspektive zemalja CIE, Austrija deluje kao uporište impact investicija. Kako je do toga došlo i šta CIE zemlje mogu da slede?
U impact investicije sam ušla 2015, sarađujući sa Charliejem Kleissner-om, globalnim liderom u ovoj oblasti. U početku je realizacija projekata bila teška jer su investitori često imali drugačije prioritete, pa su projekti zastajali. Po mom mišljenju, sve do 2020. impact investicije nisu bile ni na radaru, i iako su još uvek niša, brzo rastu. U Austriji glavni pokretači su Impact Hub, ERSTE Fondacija i mnoge manje fondacije i organizacije. Nemačko tržište je još ispred Austrije, a austrijsko udruženje IINA je deo nemačke Bundesinitiative Impact Investing (BIII). Erste Bank i ERSTE Fondacija imaju posebnu ulogu – Fondacija ima veću fleksibilnost nego banke koje su ograničene zakonodavstvom.
Osim organizacija i pojedinačnih investitora, šta još snažno utiče na razvoj ove oblasti?
Nove generacije žele više od finansijskog povrata – žele smisao i uticaj. Iako nas je Covid usporio, sada ponovo raste broj startapa sa društvenim i ekološkim fokusom. Problem je finansiranje, posebno u ranoj fazi, jer NVO pravno ne mogu ulagati u profitna preduzeća. Potrebne su zakonske izmene da bi NVO mogle da podrže rane poslovne ideje.
Takođe, impact investicije treba približiti malim ulagačima. Lično sam investirala u crowdfunding platformu gde ulaganja počinju od 100 evra. Svaka investicija nosi rizik, ali mnogi žele da njihov novac pravi razliku. Kada se dostigne određeni nivo bogatstva, cilj više nije gomilanje novca već ulaganje u pozitivne promene. Preusmeravanje novca u potrebne transformacije moglo bi da promeni ekonomiju i dovede do toga da impact preduzeća nadmaše tradicionalna.
Kako bi svet izgledao ako bi ekonomija uticaja i impact investicije postale dominantne?
Živeli bismo u pravednijem, ravnopravnijem i održivijem svetu. To je nužno jer sadašnji način iskorišćavanja planete nije održiv. Naša je odgovornost da izaberemo pravi put. Na mrtvoj planeti nema biznisa – novac moramo usmeriti na očuvanje života i rešavanje ogromnih nejednakosti. Žene posebno osećaju ovu hitnost i moraju osigurati da se njihov glas čuje.
Šta određuje uspeh ili neuspeh impact preduzeća?
Prvi izazov je prelazak od ideje do startapa i obezbeđivanje početnog finansiranja – mnoge ideje tu propadnu. Zatim, održavanje motivacije i usklađenosti tima je ključno, jer početni entuzijazam može da opadne. Tržišna održivost je takođe veliki izazov – neke ideje zvuče sjajno, ali imaju mali tržišni potencijal. Potrebni su jasan plan uticaja, istraživanje tržišta i sredstva za to.
Neočekivane prepreke, poput pravnih ili operativnih ograničenja, mogu odložiti ključne ciljeve. U fazi rasta, presudno je pronaći partnere koji vrednuju uticaj više od profita i donose i znanje i posvećenost, a ne samo kapital. Preveliko samopouzdanje osnivača takođe može biti pogubno – ignorisanje spoljnog mišljenja, pa i od investitora, često vodi u neuspeh.
Da li je teže osnovati impact startap nego profitni?
Profitna preduzeća je lakše finansirati zbog postojeće legislacije, ali njihovi investitori dolaze sa većim pritiskom da ostvare povraćaj ulaganja, što može biti opterećujuće. Osnivači mogu biti pod stresom i primorani da rade brže nego što bi želeli, što može dovesti do potencijalnog neuspeha.
U Marc Impact Programu pomažemo impact preduzećima i startapima da rastu i postanu spremni za finansiranje. Koja bi bila vaša poruka ili preporuka za njih?
Nastavite da sanjate, ali držite noge čvrsto na zemlji. Pronađite pravu mrežu, kontakte i ekosistem u kome možete ostvariti svoje snove. Kreirajte okruženje oko sebe u kojem možete rasti. Pronađite ljude sa pravim znanjem koji mogu podržati vašu ideju, pronađite one koji mogu pomoći sa finansiranjem i pronađite načine da rastete, da skalirate, da idete napred.
Marc Impact Program pomaže u svemu ovome, a prijave su otvorene do kraja avgusta.
